Omiljena srpska vladarka, Marija Karađorđević

Opština Inđija se ponosi spomenikom kraljice Marije Karađorđević, najvoljenije srpske vladarke i velike dobrotvorke.

Spomenik je delo akademske vajarke Jelene Božović koja je napravila spomenik Milunke Savić.

Nalazi se u parku kod gradskog stadiona, koji nosi naziv kraljice Marije.

Marija je druga ćerka rumunskog kralja Ferdinanda Hoencolerna (1865—1927) i rumunske kraljice Marije (1875—1938), princeze od Velike Britanije i Irske, sinovice engleskog kralja Edvarda VII i unuke kraljice Viktorije.

Marijina baka po majci je bila velika kneginja Marija Aleksandrovna, sestra ruskog cara Aleksandra III, a deda po majci joj je bio Alfred, vojvoda od Edinburga — drugi sin britanske kraljice Viktorije.

Bila je veoma obrazovana. Pre udaje imala je titulu princeze od Rumunije. A kao praunuka kraljice Viktorije bila je u rodbinskim odnosima sa svim evropskim kraljevskim kućama. Za vreme Prvog svetskog rata radila je sa majkom u bolnici, negujući ranjenike. Pošto se zvala isto kao i svoja majka, bila je poznata i po nadimku Minjon.

Veridba sa jugoslovenskim kraljem Aleksandrom I Karađorđevićem je objavljena na njen rođendan, 9. januara 1922. u Sinaji. Venčanje je održano 8. juna 1922. godine u Beogradu. Sa njim je rodila tri sina:

kralj Petar II Karađorđević (1923—1970)

princ Tomislav Karađorđević (1928—2000)

princ Andrej Karađorđević (1929—1990)

Imala je vinariju u Demir Kapiji.

Posle ubistva kralja Aleksandra u Marselju, 9. oktobra 1934. ostala je da se brine o sinovima i sprema Petra da preuzme kraljevsku ulogu kada postane punoletan. Kada je kralj Petar II stupio na vlast 28. marta 1941. ona je postala kraljica-majka. Pitanje Petrovog braka sa grčkom princezom Aleksandrom , koji je sklopljen u proleće 1944. godine, trajno ju je otuđio od najstarijeg sina. Tokom Drugog svetskog rata učestvovala je u radu Komiteta Crvenog krsta preko koga je slala humanitarnu pomoć u Jugoslaviju ali se nije potpisivala svojim imenom već pseudonimom Marija K. Đorđević.

Posle Drugog svetskog rata skromno je živela u Engleskoj na imanju u Kentu. Šarl de Gol je 1959. odlikovao velikim krstom Ordena legije časti.

Preminula je 22. juna 1961. u Londonu i sahranjena u Kraljevskom groblju Frogmor u Vindzoru. Njeni posmrtni ostaci su ekshumirani i preneti u Srbiju 29. aprila 2013. godine[7][8], da bi 26. maja 2013. u okviru državne sahrane bili sahranjeni na Oplencu.[9][10] Odlukom Višeg suda u Beogradu rehabilitovana je 14. aprila 2014. godine.

Bila je veoma omiljena u srpskom narodu. U tradicionalnom društvu tadašnje Srbije, bila je uzor smerne supruge i majke. Bila je aktivna u dobrotvornim organizacijama.