NAJLEPŠI HRAM U INĐIJI: Priča o Svetom caru Konstantinu i carici Jeleni

Opština Inđija poseduje pravo kulturno i duhovno bogatstvo. Jedan od najlepših hramova u našoj opštini jeste Hram cara Konstantina i carice Jelene. Posetili smo hram i jerej Nemanja Martinović ispričao je priču o hramu za naš portal, takođe i kako se duhovno izboriti u današnjem vremenu i da li se ljudi obraćaju za pomoć i savete u našim Svetinjama.

-Bog je ljubav, a ono što je najvažnije i jeste da se u današnje vreme mnogo priča o ljubavi, pravdi i istini, ali one prave istinske ljubavi je malo. Zaboravljamo pre svega da je Bog osnovna istina i apsolutna ljubav. To je ljubav koju on ima prema čoveku bez obzira šta uradio, on uvek stoji ispred nas i čeka da mu se okrenemo i obratimo. Tako i mi treba da širimo ljubav i prema znanima i neznanima i tada bi pokazali da bi zapravo ovaj svet itekako mogao da funkcioniše i u 21. veku, objasnio je Nemanja.

-Na kraju krajeva nije vreme to koje je loše, već ljudi koji ga takvim čine. Zaboravili smo na one prave istinske vrednosti, ljudske i božanske, a to je ljubav koja je pokretač svega, istakao je otac Nemanja.

– Činjenica je da se veći broj ljudi obraća svojim sveštenicima za savet i potporu i da su zainteresovani. Danas živimo u vremenu i doživljavamo velika iskušenja i strahove i ljudi koji žele da otvore svoje srce nađu utočište u hramu božijem. Suštinski je najbitnije da svako ko je kršten pozvan je da bude deo žive crkve. To je poziv Hristov da se po toj ljubavi međusobno svi poznajemo kako u vremenu pre dve hiljade godina tako i u ovom danas, izjavio je Nemanja.

Po Božjem promislu, kao pokrovitelj Crkve Hristove, pojavi se car Кonstantin Veliki, rođen 274 godine, unehrišćanskoj porodici. Još za života dobio je naziv: RAVNOAPOSTOLNI. Mnogoputa mu se javljao sam Gospod i izlazio mu je u susret u njegovim molitvama. Pred borbu sa Maksencijem, po starom predanju, na nebu mu se ukazao sjajan krst kaoznak pobede. Izdao je edikt (zakon) u Milanu, 313 godine, kojim je prestao dotadašnji progon hrišćana. Nakon pobede nad Vizantijom, sagradio je divan prestoni grad, nazvavši ga Кonstantinopolj (Carigrad).

I kao što Božjem promislu bi izabran za borca protiv neznabožačkih i hristobornih careva, tako isto bi, radi svoga kršenja bačen u postelju, od opasne i neizlečive gube. Trudiše se mnogi da ga izleče, ali bez uspeha, te naposletku mu rekoše da jedini spas i njegovo izlečenje leži u tome da se okupa u krvi male dece. Naredi car Кonstantinda se uhvate i pokolju sva deca. Zakukaše majke, a on ustuknu i po cenu sopstvenog života, gorko se pokaja i pusti decu. To beše milo Bogu koji ga je time samo kušao, te mu posla dva apostola, Petra i Pavla, da ga upute na pravi put spasenja. On naredi episkopu Silvesteru da ga krsti i tog časa iščeznu njegova bolest. Smatrajući se nedostojnim da ode na poklonjenje Hristovom grobu, umesto sebe spremi i posla svoju majku, caricu Jelenu. Ode ona na poklonjenjeHristovom Grobu, i sa tog puta se vrati sa česticom časnog Кrsta, koji ponese svom sinu na dar. Sveta carica Jelena uradila je mnogo toga što je korisno za hrišćansku veru.

U Jerusalimu je pronašla Časni Кrst koji su neznabožci bacili izvan grada i zasuli đubretom; podigla je mnoge crkve, od kojih trebana pomenuti: crkvu nad pećinom Roždestva Hristova (na Gori Maslinskoj); crkvu namestu Vaznesenja Hristova u Getsimaniji; crkvu na mestu Uspenja Presvete Bogorodice i još 18 crkvi. Pronašavši Časni Кrst i iskopavši ga, sveta carica Jelena ga stavi na jednog mrtvaca, jer upravo tada prolazila je jedna posmrtna povorka, jer beše umro neki čovek iz grada, te on vaskrsnu na očigled svih prisutnih. Od tog dana pravoslavna crkva praznuje taj događaj, 14 septembra kao Кrstovdan. Mnogi neznabožci priđoše hrišćanskoj veri, a Časni Кrst bi stavljen u srebrni kovčeg radi čuvanja i poklonjenja.

Ova sveta carica se upokojila 327 godine u 80. godini života. Sveti car Кonstantin, blagočestiv i darežljiv, poživeo je još 10 godina od upokojenja svoje majke, te se i on predstavi Bogu 337 godine u 65. godini života. Njegovo sveto telo preneto je u Carigrad i sahranjeno po njegovom zaveštanju u Crkvi Svetih Apostola u Carigradu. I danas, posle toliko godina, sveti Ravnoapostolni car, živi beskonačnim životom u večnom Carstvu Hristovom, pomažući mnogima koji ištu od njega i Jedinoga Boga pomoć i isceljenje.

Izvor: eparhija-sumadijska.org.rs

Tekst je napisan u sklopu realizacije projekta „ Inđija kojom se ponosim“ koji je finansiran iz sredstava budžeta Opštine Inđija.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.